Квадрат у Београду најскупљи на Савском венцу!

Најновији подаци Републичког геодетског завода указују да се разлике у ценама некретнина, како између београдских општина тако и између старе и нове градње, додатно продубљују. Истовремено, уочљив је и наставак раста цена у већим градовима ван престонице, пре свега у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

Цене станова у већим урбаним центрима Србије наставиле су узлазни тренд и током трећег квартала прошле године. Београд је и даље убедљиво најскупље тржиште, док се раст бележи и код старијих станова у Нишу, као и код новоградње у Новом Саду.

У самом центру престонице, квадрат стана у староградњи достиже готово 3.800 евра, колико је забележено на Старом граду, уз годишњи раст од 13 одсто. Занимљиво је, међутим, да је у истој општини новоградња знатно повољнија и тренутно просечно износи 3.419 евра по квадрату, уз снажан пад цена од чак 23 одсто.

Најскупља новоградња у Београду налази се на Савском венцу, где квадрат достиже 4.575 евра. Раст је минималан, свега један одсто, што указује на стабилизацију цена на већ веома високом нивоу. За разлику од тога, Врачар бележи снажан раст у оба сегмента – староградња је скупља за 22 одсто и кошта 3.607 евра по квадрату, док је новоградња порасла за чак 24 одсто, на 3.650 евра, чиме се ова општина издваја као једно од најдинамичнијих тржишта у граду.

Земун је такође забележио један од највећих скокова – цена квадрата у староградњи порасла је за 22 одсто и износи 2.673 евра, док је новоградња скупља за 19 одсто и кошта 2.796 евра. Сличан тренд присутан је и у Старој Раковици, где је староградња поскупела за чак 26 одсто и сада износи 2.328 евра, што је највећи раст међу београдским општинама, док је новоградња скупља за 17 одсто и кошта 2.661 евро.

На нивоу већих градова, Београд и даље значајно одскаче. Просечна цена квадрата у староградњи износи 2.691 евро, уз годишњи раст од 21 одсто, док је новоградња нешто повољнија са просеком од 2.598 евра, али уз скромнији раст од шест одсто.

Скупље и ван престонице

Раст цена забележен је и у јужним деловима земље. У Нишу су цене старих станова порасле за 15 одсто и квадрат сада просечно кошта 1.569 евра. Новоградња је тамо забележила знатно блажи раст од два одсто, а цена квадрата износи 1.697 евра.

У Крагујевцу су цене и даље приступачније у односу на веће центре, али је и тамо приметан раст. Староградња је скупља за 14 одсто, док је новоградња порасла за седам одсто, а просечна цена квадрата износи 1.566 евра.

За разлику од Београда, тржиште у Новом Саду показује већу уједначеност. Староградња кошта просечно 2.278 евра по квадрату, уз раст од 11 одсто, док новоградња износи 2.250 евра и бележи поскупљење од 12 одсто, што указује на релативно стабилно и уравнотежено тржиште.

Шта даље са ценама

Стручњаци указују да појединачна појефтињења у појединим општинама не одражавају реалну слику тржишта. Издавање грађевинских дозвола значајно је смањено, а понуда нових објеката је ограничена, нарочито након продаје ексклузивних пројеката. Преостали станови улазе у статистику и могу привремено створити утисак пада цена.

Истовремено, потражња остаје висока, док купци све чешће траже веће стамбене комплексе са пратећом инфраструктуром – школама, продавницама и спортским садржајима. Такви пројекти су скупљи и захтевају дуже време реализације, што додатно ограничава понуду.

Докле год је понуда мања од потражње, раст цена некретнина ће се, према оценама стручњака, наставити. Једно од могућих решења види се у доласку нових великих инвеститора, који би повећали обим понуде и донекле ублажили притисак на тржиште.